Нова ,,Бистрица“ као круна

Визионари, енергетичари, пре више од пола века кротећи плаховиту Дрину код Зворника, предвидели су да ће на њој бити подигнуто још неколико хидроелектрана. А та река, с највећим хидроенергетским потенцијалом на Балкану (већим од 14 милијарди киловатсати), веома је непредвидљива. Рецимо, њен проток од 50 кубних метара у секунди може, за само 48 сати, да се увећа и до 5.000 кубика. Планери су то, наравно, морали имати у виду. Зато су саградили прави систем брана и електрана. После централе код Зворника, саграђена је она код Перућца, потом на Лиму и Увцу. Уз њих, у Привредном друштву „Дринско-лимске хидроелектране” нашле су се и две електране саграђене средином педесетих година на Западној Морави: „Овчар бања” и „Међувршје”. Укупно, у овом друштву ради девет хидроелектрана са 22 агрегата. Годишње производе више од три милијарде киловатсати електричне енергије, што је трећина укупне производње у свим хидроцентралама и готово 11 одсто укупне производње у „Електропривреди Србије”. И свима њима руководи се из једног центра смештеног у Бајиној Башти.

Ревитализација оправдава улагања

Све те електране, наравно, не могу да раде довека. Зато се пре неколико година кренуло у њихову обнову. Плански, студиозно. – Пошто смо успешно обновили хидроелектране на Морави, „Овчар бању” и „Међувршје”, које сада раде беспрекорно, повећали смо њихову снагу за 25 одсто и добили нових 10 милиона киловатсати електричне енергије. Уз то, повећан је степен корисног дејстава и смањена су улагања у одржавање. Тиме смо остварили прва два планирана циља – каже Мијодраг Читаковић, директор ПД „Дринско-лимске хидроелектране”. На остварење трећег циља, додаје, мораће да се чека три до четири деценије. Толико је предвиђено да ове електране раде без генералног ремонта.
– Обнову ХЕ „Бајина Башта” започели смо пре две године. Прошле године завршили смо ревитализацију једног агрегата, а ове, у октобру, и другог. Сада радимо на трећем агрегату. Четврти, последњи, требало би да буде пуштен у рад током лета 2013. На свакој машини повећали смо снагу за 13 мегавата по агрегату. Кад све завршимо, имаћемо (уместо некадашњих инсталисаних 368) 420 мегавата, а производња ће бити повећана за 40 гигаватсати. Ефекти ревитализације првог агрегата су значајни. При повећаним дотоцима воде, од 600 кубних метара у секунди, он за месец дана произведе девет милиона киловатсати више од старих агрегата Х3 и Х4. Дакле, од новембра 2010. до јануара 2011. агрегат Х1 произвео је 28 милиона киловатсати електричне енергије више. Изражено у еврима, то је повећање прихода за 1,4 милиона евра (и то рачунато по цени од пет евроценти, колико је тада просечно вредео киловатсат). Овако велики подухвати увек су праћени и тешкоћама. Имали су их извођачи радова и овде, домаћи и инострани. Прошле године Дрина беше подивљала. Нанела је стотине хиљада кубика разног материјала, грађе, ђубрета. Захватила све депоније са својих обала, повукла их у корито, и донела до бране у Перућцу. Ти наноси проузроковали су квар на једном затварачу бране, али то није омело градитеље. Радови нису стали. Уз даноноћни рад, тешкоће су преброђене. Уз ревитализацију агрегата Х1, што је прва фаза обнове, одмах је рађена и пета фаза, која је требало да буде последња: обновљени су сви затварачи на брани. Да би се то извело, ниво језера спуштен је за 18 метара. – Били смо стиснути са свих страна – каже директор Читаковић. – Морали смо ту пету фазу да урадимо раније и много брже него што је планирано. Успели смо, уз незнатно продужење рока за ревитализацију првог агрегата. Проблема увек буде и морате их решавати на лицу места, у ходу. Имате ви планове и пројекције, али тек кад отво­ри­те ма­ши­ну ви­ди­те шта све још мо­ра на њој да се ура­ди. Та­ко је би­ло и са пр­вим и са дру­гим агре­га­том. Ко­ри­сте­ћи ис­ку­ства са пр­вог, об­но­ву дру­гог агре­га­та ура­ди­ли смо ефи­ка­сни­је и ква­ли­тет­ни­је. Све пробле­ме са пр­вог, сит­не и круп­не, пред­у­преди­ли смо на дру­гом агре­га­ту. Сто­га не чу­ди што су, на­кон ре­ви­та­ли­за­ци­је, да­ла бо­ље ре­зул­та­те. У ре­ха­би­ли­та­ци­ју хи­дро­е­лек­тра­не „Баји­на Ба­шта”, ве­ли ди­рек­тор, би­ће уло­же­но 77 ми­ли­о­на евра. То је нај­зна­чај­ни­ја до­сада­шња ин­ве­сти­ци­ја овог при­вред­ног друштва. Од то­га, 30 ми­ли­о­на евра је кре­дит „КФW бан­ке”, а 47 ми­ли­о­на евра су из средста­ва „Елек­тро­при­вре­де Ср­би­је”.