Biser zapadne Srbije
Račanski kraj, podno Tare, na desnoj obali Drine. Opština Bajina Bašta ima 37 naselja i 30.000 stanovnika. Nazivaju je, pre svega zbog čudesnog krajolika, „biserom zapadne Srbije”.
„Neki gradovi se nalaze na obroncima moćnih planina, kroz druge protiču bistre reke, treći imaju neko lepo jezero, četvrti su zanimljivi zbog tradicije i kulture. Bajina Bašta ima to sve!” Tako piše lokalni hroničar, i ne preteruje, kao što nekad preteruju gorštaci, zimi, uz vatru, kad ih priča ponese. Bajina Bašta nalazi se na obroncima šumovite Tare, lepotice među najlepšim srpskim planinama, koja je najvećim svojim delom proglašena za nacionalni park(19.200 hektara). Među više od 1.000 biljnih vrsta na Tari, izdvaja se slavna Pančićeva omorika, endemska vrsta četinara koje nema nigde drugde na svetu. Josif Pančić, veliki naučnik, prirodnjak, prvi predsednik SANU, „otac srpske jestastvenice”, upravo je u Bajinoj Bašti 1855. od meštana čuo kako na Tari postoji četinar koji ne liči ni na jedan drugi. Ali, niko nije umeo da mu pokaže gde tačno raste. Punih dvadeset godina je naučnik tragao po planini, „dok, najzad, omorika nije sama odlučila da mu se pokaže”. Otkriće je bilo spektakularno; ostalo danas sadrži svaki osnovnoškolski udžbenik botanike.
Vrela i jezera
Nijedan deo imena Bajine Bašte nije slučajan. Ovaj bujni krajolik doista je prava bašta. Spahija koji je svojevremeno upravljao ovim krajem zvao se Baja. Varoš je na Drini, moćnoj i zelenoj, a dosta je i manjih pritoka i veoma jakih vrela. Najveće je Vrelo u Perućcu: voda šiklja brzinom od 300 litara u sekundi. I reka koja iz tog vrela teče zove se Vrelo. Najkraća je u Srbiji, možda i u Evropi, duga tačno 365 metara. Kad projuri onoliko metara koliko godina ima dana, bučno se survava u Drinu tvoreći prelep vodopad, koji je odavno na najlepšim razglednicama iz Srbije. Drinom godišnje proteče 12,5 milijardi kubnih metara vode. Da bi se ova sila opisala, treba reći da je toliko vode dovoljno za izgradnju 60 manjih hidroelektrana. U Bajinoj Bašti, pak, izgrađena je samo jedna. Tako je ova varoš, pored svih prirodnih lepota, dobila i dva veštačka jezera. Jezero Perućac nalazi se 13 kilometara od grada i nastalo je pregrađivanjem toka reke. Brana je na ovom mestu visoka 93 metra, a jezero ima površinu od 28 kilometara kvadratnih, dužinu od 55 kilometara i dubinu od 88 metara. Drugo jezero, Zaovinsko, nalazi se na zapadnom delu planine Tare, u dolini reke Beli Rzav. Izgrađeno je da bi se u vreme visokog vodostaja, sistemom pumpi u njega odvodio višak vode iz Drine. Sistemom koji čine ova dva jezera zaokružuje se proces proizvodnje struje u Hidroelektrani „Bajina Bašta”.
Ljudi i stoleća
Nije samo priroda delala u ovom kraju, nego i ljudi. Od davnina. Nekoliko arheoloških nalazišta u okolini svedoči o prisustvu starčevačke kulture. Dva srednjovekovna manastira i crkva brvnara podignuta u XVIII veku govore o mnogo docnijim slojevima duhovnosti. U sakralno-istorijskoj baštini ovog kraja naročito se ističe manastir Rača, ali to je posebna velika priča, kojoj ćemo se uskoro posvetiti. Sve u svemu, „Bajina Bašta ima sve predispozicije da postane jedna od najpopularnijih turističkih destinacija na Balkanu”. A dokle će to biti samo „predispozicije i potencijali”, „velike, ali neiskorišćene mogućnosti”, kada će to postati stvarnost i stub razvoja, nije na nama da divanimo. Uostalom, uskoro će predizborna kampanja, ili ona to beše odavno počela, pa ćete se ionako svakakvih čuda naslušati. Ako ne budete imali pametnija posla
