Бисер Потисја
БАЊА КАЊИЖА: ,,У ЧУДА НЕ ТРЕБА ВЕРОВАТИ, ОВДЕ ЈЕДНОСТАВНО ТРЕБА ДОЋИ''
Дунав је ту најшири и најужи, најстарији и најмлађи. Сав у клисурама и котлинама, сав вучји и орловски, а присан и наш. Од дубина Лепенског Вира до висина Плоча дели нас лагана једносатна шетња, за коју чак није неопходна ни велика кондиција. За све су се побринули гениј природе и наши одлични организатори путовања. Најтежи од свега је повратак у свакодневицу, тако бледу и обичну спрам овог овде
Туристички центри често су оријентисани само на летњу, односно зимску сезону. Међу њима није велики број оних који пружају могућност квалитетног одмора током целе године. Управо такав случај је са Бањом Кањижом, где се за место у неком од њених објеката чека у реду. Налази се на северу Србије, на десној обали Тисе, уз саму границу са Мађарском и најближи је војвођански бањски центар Коридору 10. Током више од девет деценија постојања, бања се развила у један од најсавременијих Завода за специјализовану рехабилитацију, који се сместио у Народном парку, у лепом амбијенту окруженом миром и зеленилом. У Бању Кањижу долазе сви они којима су потребни одмор, превентивни опоравак и рехабилитација, као и погодности које пружају лековите воде и блато. Кањишка минерална вода спада у натријум хидро карбонатне сулфидне хипотерме, чија је температура на изворима од 54 до 78 степени Целзијуса. Осим натријума, хидрокарбоната и сулфида, садржи јод и бром. Минерално блато (пелоид) специфичног је састава и примењује се у терапијске сврхе. Завод за специјализовану рехабилитацију „Бања Кањижа”, опремљен је најсавременијом опремом и уређајима за физикалну медицину и медицинску рехабилитацију. У бањи се лече реуматска обољења, стања после повреда локомотивног апарата и кичменог стуба, обољења централног и периферног нервног система, ортопедска постоперативна стања. Брзом опоравку највише погодују вежбе у терапеутским базенима, минералне, хидрогалванске, бисерне и друге купке. Осим тога, једино се овде користи подводна екстензија кичменог стуба у тер малној води, под строго одређеним оптерећењем, што па цијенти зову „вешање”.
Мир Бобија Фишера
Слоган Бање је: „У чуда не треба веровати, у Бању Кањижу треба доћи”. Најбоље га запамте они који у њу дођу са разним бољкама и тегобама, јер кући оду опорављени и препорођени. И природа се побринула да пацијенти имају идеалне услове за опоравак. Тако, шетња оближњим парком, обалом Тисе или вожња фијакером могу бити прави лек за душу. О томе сведоче многе приче. Једна од најинтересантнијих је да је осам месеци у Бањи боравио и Боби Фишер, један од најбољих шахиста света свих времена, после меча са Борисом Спаским који је одигран на Светом Стефану 1992. године. – Овде је, практично, био у азилу, тако да то нисмо смели да објављујемо – каже за Националну ревију примаријус др Ференц Агоштон, директор Завода за рехабилитацију. – Фишер је код нас дошао уз помоћ његовог великог пријатеља Јаноша Кубата, новинара из Новог Сада, који је био и директор шаховске Олимпијаде одржане у Новом Саду. Један од разлога због којих је Фишер боравио код нас вероватно је био и велика љубав коју је гајио према једној од сестара Полгар, познатих мађарских шахисткиња. Док је боравио код нас, обилато је користио услу ге Завода. Код њега је била у питању конверзија времена. Дању је спавао, а живео ноћу. Волео је да иде у веома дуге шетње, чак до Хоргоша итд. Толико му се овде свидело, да је тражио да купи кућу. Када је пре неколико година пуштен из јапанског за твора, до био је азил на Исланду, где се сада и налази. Чим је изашао из затвора чуо се са Кубатом и преко њега изјавио да ће чим му се бу де указала прилика доћи у Бању Кањижу. Агоштон истиче и да је у Кањижи организован први шахов ски турнир по правилима Бобија Фишера, 1996. године. Да се у овом мирном потиском градићу озбиљно размишља о развоју туризма, нај боље говори чињеница да је планирана изградња пристаништа и марина на Тиси, тако да ће убудуће туристи моћи да дођу и реком.
Легенда о циганки
Према легенди, бања је настала када је нека Циганка своје болесне зглобове излечила купајући се у води из „чудотворног бунара”, који се налазио у Јарошу, месту шест километара удаљеном од Кањиже. Међутим, то је био наменски копан бунар за напајање стоке, али је вода била превише топла, имала је жућкасту боју, а из цеви је излазио запаљиви гас (метан). Те карактеристике су биле довољне да настану разне легенде о лековитом дејству бунара. Скулптура Циганке постављена испред општинске зграде, симболизује почетак развитка бање.
Иначе, бања званично постоји од 1913. године, а бунари су почели да се буше још 1908. године. Општина је о изградњи бање преговарала са Херманом Гринфелдом (1864–1926), индустријалцем и велепоседником, власником тадашње циглане, коме је било потребно четири године да убеди градске власти у оправданост таквог једног подухвата. Вода је 1909. године послата на испитивање у Краљевски институт за хемију у Будимпешти, а анализе су биле завршене 1910.
године. На основу уговора између општинске власти и акционарског друштва, на чијем челу се налазио Гринфелд, вода је уступљена на коришћење акционарском друштву на 30 година кроз концесију. Једини услов је био да се „чудотворна вода” доведе цевима са пашњака у Народни парк, где је изграђено за то доба савремено лечилиште. Већ у јулу 1912, завршени су сви пројекти за нову бању, а у августу 1913. је отворено ново артешко купатило у Кањижи. Нова зграда, која је изграђена за годину дана, имала је 12 соба и 20 када. Осим тога, у Народном парку је био отворен и базен са термалном водом, са 28 кабина за госте купаче. Концесија је истекла 1943. године, када је бања враћена општинским властима. Од 1960. до 1976. године бања је радила у саставу Дома здравља Кањижа, када се референдумом издвојила и почела да функционише као Центар за рехабилитацију и рекреацију „Бања” у Кањижи. Првог јануара 1980. године, почео је да ради хотел „Аквамарин”, који заједно са објектом „Абела” (зграда старе бање) има 300 лежајева.
Пре неколико година изграђена су и два нова, приватна хотела, „Аква Панон” и „Лупус”, који укупно имају 80 апартмана. Оба хотела имају топлу везу са Заводом, тако да гости, без проблема могу прећи из једног у други објекат. Према речима др Агоштона, на томе се неће стати, јер је у плану надоградња хотела „Аквамарин”.
– Пре неколико година је зацртана динамика развоја ове установе. Планирамо да урадимо надградњу хотела „Аквамарин”, као и да изградимо конгресни центар са 300 места. То ћемо урадити у сарадњи са овим приватним хотелима, јер ће и њихови капацитети бити боље попуњени. Самим тим, гости ће имати пун комфор, неће ни морати да излазе напоље или иду у други део Завода, него ће директно моћи да иду у конгресни центар, базен или ресторан који ће бити одвојен од болесника. Тако ће се добити један други квалитет, јер су то хотели са четири звездице – најавио је др Агоштон. Израђена је и пројектна документација за проширење смештајних капацитета за 70 кревета, надоградњом трећег спрата објекта „Аквамарин”. Планирана је и изградња новог хотела „Ана” са 250 лежајева, кроз заједничко улагање и концесију. За овај објекат је урађена и пројектна документација, као и елаборат о економској оправданости инвестиције. Такође, планира се и изградња аквапарка, који би био повезан са комплексом хотела помоћу подвожњака.