Бисер западне Србије
Рачански крај, подно Таре, на десној обали Дрине. Општина Бајина Башта има 37 насеља и 30.000 становника. Називају је, пре свега због чудесног крајолика, „бисером западне Србије”.
„Неки градови се налазе на обронцима моћних планина, кроз друге протичу бистре реке, трећи имају неко лепо језеро, четврти су занимљиви због традиције и културе. Бајина Башта има то све!” Тако пише локални хроничар, и не претерује, као што некад претерују горштаци, зими, уз ватру, кад их прича понесе. Бајина Башта налази се на обронцима шумовите Таре, лепотице међу најлепшим српским планинама, која је највећим својим делом проглашена за национални парк(19.200 хектара). Међу више од 1.000 биљних врста на Тари, издваја се славна Панчићева оморика, ендемска врста четинара које нема нигде другде на свету. Јосиф Панчић, велики научник, природњак, први председник САНУ, „отац српске јестаственице”, управо је у Бајиној Башти 1855. од мештана чуо како на Тари постоји четинар који не личи ни на један други. Али, нико није умео да му покаже где тачно расте. Пуних двадесет година је научник трагао по планини, „док, најзад, оморика није сама одлучила да му се покаже”. Откриће је било спектакуларно; остало данас садржи сваки основношколски уџбеник ботанике.
Врела и језера
Ниједан део имена Бајине Баште није случајан. Овај бујни крајолик доиста је права башта. Спахија који је својевремено управљао овим крајем звао се Баја. Варош је на Дрини, моћној и зеленој, а доста је и мањих притока и веома јаких врела. Највеће је Врело у Перућцу: вода шикља брзином од 300 литара у секунди. И река која из тог врела тече зове се Врело. Најкраћа је у Србији, можда и у Европи, дуга тачно 365 метара. Кад пројури онолико метара колико година има дана, бучно се сурвава у Дрину творећи прелеп водопад, који је одавно на најлепшим разгледницама из Србије. Дрином годишње протече 12,5 милијарди кубних метара воде. Да би се ова сила описала, треба рећи да је толико воде довољно за изградњу 60 мањих хидроелектрана. У Бајиној Башти, пак, изграђена је само једна. Тако је ова варош, поред свих природних лепота, добила и два вештачка језера. Језеро Перућац налази се 13 километара од града и настало је преграђивањем тока реке. Брана је на овом месту висока 93 метра, а језеро има површину од 28 километара квадратних, дужину од 55 километара и дубину од 88 метара. Друго језеро, Заовинско, налази се на западном делу планине Таре, у долини реке Бели Рзав. Изграђено је да би се у време високог водостаја, системом пумпи у њега одводио вишак воде из Дрине. Системом који чине ова два језера заокружује се процес производње струје у Хидроелектрани „Бајина Башта”.
Људи и столећа
Није само природа делала у овом крају, него и људи. Од давнина. Неколико археолошких налазишта у околини сведочи о присуству старчевачке културе. Два средњовековна манастира и црква брвнара подигнута у XВИИИ веку говоре о много доцнијим слојевима духовности. У сакрално-историјској баштини овог краја нарочито се истиче манастир Рача, али то је посебна велика прича, којој ћемо се ускоро посветити. Све у свему, „Бајина Башта има све предиспозиције да постане једна од најпопуларнијих туристичких дестинација на Балкану”. А докле ће то бити само „предиспозиције и потенцијали”, „велике, али неискоришћене могућности”, када ће то постати стварност и стуб развоја, није на нама да диванимо. Уосталом, ускоро ће предизборна кампања, или она то беше одавно почела, па ћете се ионако свакаквих чуда наслушати. Ако не будете имали паметнија посла
