Зачарани недељом радости
Неки кажу да су митови „сећање расе”, са оне стране непрозирне завесе која претходи историји. Опис великих догађаја старијих од времена. Животопис онога који је пао као Човек, а пробудио се као човечанство. За друге су то само измишљене приче, маштарије „свезнајућег приповедача”, „предања која испреда пук”. Како год, раскошност митских приповести, баш као и бајки, поуздан је показатељ богатства и дубине неке културе. А српска и ту има шта да покаже, што ћемо видети и у малом серијалу који управо започињемо
Русалке су црвенокосе лепотице које су имале само седам дана у години да се покажу. Било је то у пролеће, када цвета жито, када је природа бујна као и оне, у седмици око Тројица (Духова), од уторка до уторка. Због њих је то била најлепша седмица у години и звала се по њима – русална недеља. Педесет једну недељу у години сањале су оне, у својим воденим стаништима, у дубинама река и језера, тих седам дана када ће изаћи на обале, ливаде и пропланке и приказати се у пуном сјају; триста педесет осам дана годишње маштале су о дисању пролећног ваздуха пуним плућима. И ко им онда може замерити што су у русалној недељи биле распусне и дивље, неукротиве, пуне игре и песме, наге, покривене само властитом косом? Ко би имао srcа да им замери? Русалке су настајале од утопљених девојака, које се још нису удале, којима је живот прекинут у пуној снази и бујности, и та њихова снага и живот чекали су оних седам дана у години да се разлију и преплаве све око себе.
У русалној недељи оне су играле у колу и певале, пеле се на дрвеће, чешљале своје дуге косе, плеле венце и љубиле се кроз њих, заводиле младиће… То је била недеља радости. Играле су ноћу, по месечини, јер месец је њихово сунце, а сваки онај који би угледао коло русалки добијао би нападе смеха и удови су му се грчили и увијали у невољној игри. Тамо где би русалке прошле жито је расло као орошено небеском росом. Да би русалке донеле плодност усевима, људи су поштовали неке забране и уздржавали се од послова који би их могли увредити. Тако је било забрањено одлазити у шуму, спавати ван куће, купати се у рекама и језерима током русалне недеље, а жене нису прале, ткале, преле, нити садиле биљке. Ако би нешто и посадиле, то би израсло криво и кржљаво. Девојке су у косе уплитале горку травку пелин, да би се заштитиле од љубоморе русалки, јер русалке су биле жељне љубави и за њу су имале само ових својих седам дана, док је девојкама на располагању стајао цео живот. Добри Павле Обрни испричао је занемелој дечијој публици једну причу о русалкиној љубави, а ту причу је њему испричао, на лево ухо, онај загонетни шаптач.
– Русалка се – рече Павле – звала Русла, а то на нашем старом језику значи река, онај најдубљи део реке. Као све његове приче, и ова се вртела око Дунава, али низводно, низводно, у Неготинској крајини.